Ginekologija

Posljednjih godina je postalo jasno da dječija i adolescentna ginekologija zahtjevaju mnogo više pažnje nego što im je ukazivano ranije.
Djevojčice i adolescentkinje imaju svoje specifične probleme koji zahtjevaju poseban pristup.
.

DEČJA GINEKOLOGIJA

bavi se ginekološki problemima u detinjstvu i obuhvata period do oko 10. g života. To je period koji nije izložen uticaju seksualnih hormona, pa su i giekološki problemi malobrojni. Najčešće se javljaju upale spoljnih genitalnih organa (vulvovaginitisi).
Međutim, mogu se javiti problemi anomalija, prevremenog puberteta, tumora koji zahtevaju posebnu obradu i tretman.
.

VULVOVAGINITIS

kod dece čini 80% svih ginekoloških bolesti devojčica.Kako je nivo estrogena vrlo nizak, vaginalni epitel tanak, nema glikogena te ne postoji prirodna zaštita aciditetom vagine. Anatomski je otvor himena i otvor uretre vrlo blizak, nema većeg sluzokožnog nabora koji bi ih razdajao, te su i siptomi infekcije vulve često kombinovani ili udruženi sa simptomima infekcije mokraćne bešike i uro-trakta.
Osnovni simptomi su: pojačana sekrecija, osećaj pečenja, žarenja, i tegobe koje bi govorile za urinarnu ifekciju.
Dijagnoza se postavlja bakteriološkim brisom vulve, pregledom urina i urinokulture.
Izolovane bakterije su gotovo bez izuzetka identične u urinu i VS.Najčešće su bakterije fekalnog porekla, gram-pozitivni koki i saprofiti.

Lečenje često nije lako jer dolazi do čestih recidiva. Ako se nadje odredjeni uzročnik, lečenje antibioticima na koje je taj uzročnik osetljiv daje brze i zadovoljavajuće rezultate. Lokalno apikovanje antibiotskih masti može biti od veće koristi nego oralno davanje antibiotika. Dobra higijena, pamučno rublje, otklanjanje ostataka mokraće posle uriniranja su neophodni kao preduslov uspešnog lečenja.
.

LICHEN SCLEROSIS

promene na vulvi koje se često javljaju u postmenopauzi, ali se mogu javiti i kod dece.Uzrokovane su nedostatkom estrogena. To su plitke beličaste papule koje konfluiraju u veće površine sa znacima keratoze.Cela vulva je atrofična, beličastog izleda. Etiološko lečenje ne postoji jer će promene na koži nestati s pubertetom, tj sekrecijom hormona.
.

SINECHIAE VULVAE

( labijalne athezije)- često se vidjaju u detinjstvu i lako se prepoznaju: labia minora su slepljena u medijalnoj liniji, počev od nazad prema napred.
Cela vulva može imati zaravnjen izgled i ne vidi se ništa osim klitorisa. Simptomatologija je beznačajna, ukoliko dete uopšte ima simptome a oni najčešće potiču od uriniranja.
Lečenje: aplikacija estrogenske kreme na liniji adhezija 1-2 dnevno 1-2 nedelje.
Recidivi su česti, kao i kontinuirana infekcija. Operativna terapija nije potrebna jer će pubertetom doči do spontanog izlečenja.

obuhvata period od 10. do oko 20. god života, mada granice nisu striktno postavljene.To je period kada jedinka brzo fizički raste, dok je mentalna zrelost u znatnom zaostajanju.Pubertet je vreme kada znaci seksualnog sazrevanja postaju vidljivi, i kada su najčešći menstrualni poremećaji zbog nezrelosti hipotalamo-hipofizarno, ovarijalne osovine.
.

MENSTRUALNI POREMEĆEJI U ADLOSCENCIJI

ovi poremećaji su česti zbog postojanja disfunkcije u lučenju seksualnih hormona. Vreme koje je potrebno da bi hipotalamo – hipfizarno- ovarijalna osovina dostigla zrelost je individualna i najčešće prodje 18 meseci od prve mentruacije –menarhe. Najčešće su ovi problemi kratkotrajni i mogu se korigovarti jednostavnom terapijom.
Kod 10%-15% adolescentkinja ovi problemi mogu perzistirati čitavog života.
Poremećaji menstrualnog ciklusa adolescentkinja mogu se podeliti u dve velike grupe:

• Metrorrhagia juvenilis- obilne, učestale, produžene menstruacije.

• Amenorrhoea- proredjene, oskudne menstruacije, često praćene hirzurtizmom.

METRORRHAGIA JUVENILIS

je disfunkcionalno krvarenje iz uterusa uzrokovano neusaglašenim lučenjem steroidnih hormona tj. nezrelošću hipotalamo-hipofizo-ovarijalne osovine, a karakteriše se obilnim, učestalim, neregulranim menstruacijama. Ovakva disfunkcionalna krvarenja su česta u prvih 18 meseci od menarhe.Etiološki faktori su najčešće hormonski dizbalans, emocionalni i dijetetski poremećaji. Dobra ishrana sa odgovarajućim unosom gvoždja i C vitamina je preduslov za normalne menstruacije. Pored toga hronične bolesti mogu uticati na pojavu juvenilnih metrorrhagia kao TBC, Hronične srčane bolesti, bolesti respiratornog sistema, štitne žlezde, hematološke bolesti ( trombocitopenije, Von Willebrantova bolest) i dr.
Lečenje je gestagenima, koji ako se daju adekvatno daju zadovoljavajuće rezultate u većini slučajeva.
.

AMENORRHOEA SECUNDARIA

je izostanak menstruacije, koji može biti simptom različitih bolesti, ali i fizioloških stanja ( trudnoća).Posle odredjenog perioda normalnih menstruacija može doći do izostanka menstruacije, koji ako je praćen hirzurtizmom ( pojačana dlakavost) i galaktorejom ( pojava mleka u dojkama) odmah zahteva ispitivanje. U zavisnosti od rezultata hormonskog ispitivanja, sagledavanja hipotalamo-hipofizo-ovarijalne osovine, pristupa se lečenju koje mora biti adekvatno prilagodjeno svakoj pacijentkinji.

Disfunkcionalna krvarenja su krvarenja iz materice koja su produžena, nepravilna i obilna, a anatomske nepravilnosti materice ne postoje. O obilnim menstruacijama i metroragijama govorimo kada je mesečni gubitak krvi veči od 80ml.
Kod adolescentkinja je uzrok ovakvih krvarenja anovulacija, dok je kod žena u kasnijem životnom periodu, patologija same materice glavni uzrok obilnih menstruacija u smislu pojave mioma i polipa.

KOLPOSKOPIJA je metoda posmatranja vulve, vagine, grlića materice – PVU, pomoću specijalnog mikroskopa – kolposkopa uz uveličane najčešće 12 puta.To je jednostavna, bezbolna, dijagnostička metoda čija je tačnost 60-85%, a u kombinaciji sa citologijom (PAPA testom) sigurnost se kreće oko 99%. Poslednjih godina u upotrebi su kolposkopi sa zelenim filtrom koji poboljšava vidljivost krvnih sudova PVU, njihov raspored i veličinu.

Ova vrsta bolesti zahvata populaciju od 15-45god, seksualno aktivnih žena, i uvek je činila zanačajno mesto u ginekološkim bolestima žene. Nekada su sifilis i gonoreja bili česti uzročnici dok su danas prisutni u 5% slučajeva.

Izraz menopauza je grčkog porekla i znači prestanak menstruacije,a samim tim i završetak reproduktivnog ciklusa žene. Spontana menopauza nastupa najčešće iznedju 45 i 55g života. Uzrok menopauze je postepeno iscrpljivanje funkcije jajnika što na kraju dovodi do sinteze kako ženskih polnih hormona – estrogena i progesterona, tako i muških polnih hormona androgena – testosterona i DHEAS. Jatrogena menopauza je prestanak menstruacije zbog odstranjenja jajnika ( operativnom terapijom, zračnom terapijom, uzimanjem citostatika). Menopauza koja nastupi pre 45.god života naziva menopausis praecox, tj posle 55. menopausis tarda.

Hormonska terapija se može davati na razne načine: oralno, putem kože, vaginalno, ili putem raspršivača u vidu aerosola. U okviru hormonskog supstitucionog lečenja razlikuju se gestagenska terapija, estrogenska terapija, kombinovana estrogensko-gestagenska (E-G) terapija i androgenska terapija u postmenopauzi.

KONTRACEPCIJA je skup metoda i postupaka u sprečevanju neželjene trudnoće. Metode današnje kontracepcije, od metoda mjerenja bazalne temperature pa do sterilizacije, sačinjavaju širok spektar mogućnosti zaštite od neželjene trudnoće, koji može zadovoljiti potrebe svih parova u bilo kojoj životnoj situaciji. Preduslovi za to su poznavanje prednosti i nedostataka, za svaku pojedinačnu kontraceptivnu metodu.

Osteoporoza je metabolička bolest koštanog sistema gdje je smanjenje koštane mase po jedinici volumena osnovana karaketristika. Zbog poremećene mikroarhitekture kostiju povećana je fragilnost kostiju i frakture mogu nastati nakon minimalne traume.U osnovi osteporoze je poremećaj ravnoteže između razgradnje i procesa stvaranja nove kosti. Osteoporotični prelomi, u razvijenim zemljama, predstavljaju značajan uzrok morbiditeta i mortaliteta, a produženjem životnog vijeka očekuje se da u budućnosti ima sve više pacijenata sa osteoporozom.

Hronična bol male karlice (chronic pelvic pain -CPP), odnosno bolovi u donjem dijelu trbuha su čest problem, najčešće kod žena u reproduktivnom periodu, a za ljekare predstavljaju veliki izazov, zbog svoje nejasne etilogije kao i slabog odgovora na terapiju.

Zapaljenjska bolest male karlice je upala gornjeg reproduktivnog trakta žene (materice, jajovoda i jajnika, kao i okolnih organa). Do upale organa male karlice dolazi kada se infekcija širi ascedentnim putem tj od vagine, grlića materice do materice, jajovoda i jajnika. Najčešći uzrok je Chlamydia Trchomatis, Neisseria gonorrhoeae, Gardnerella vaginalis, Haemophilus influenzae, i anaerobi kaoPeptococcus i Bacteroides.